šargarepa

Terate li decu da jedu povrće?

Da li ste vi roditelj koji tera decu da jedu povrće? Iako ona to uporno odbijaju, vi i dalje insistirate?

Istina je da toku ranog detinjstva mnogo vodimo računa o zdravoj ishrani naše dece i roditelji se trude da ona bude bogata vitaminima koji se mogu dobiti iz svih dostupnih namirnica. U toku tog truda – neki roditelji i preteruju. Svaki od njih će vam reći da to radi zbog želje da mu dete bude zdravo, ali kada se u priču umešaju teranje, prisiljavanje i suze… Onda bi možda trebalo malo razmisliti.

Ako ste u grupi roditelja koji se bave ovom vrstom ubeđivanja, onda su vam verovatno poznate situacije koje prikazuje ovaj video.

Iskreno, meni uopšte nije bilo prijatno gledati ovaj video. I zaista mi je bilo žao dece koja kroz suze gutaju hranu koju ne podnose.

Stvarno – zašto roditelji to rade?

Na stranu sve naučne teorije koje povrće izdižu na kraljevski tron, na stranu to koliko svi mi ostali volimo povrće, deca koja ne žele da ga jedu sigurna sam, imaju opravdani razlog za to. Kroz godine roditeljstva i života uopšte, upoznala sam mnogo razloga averzije koju deca gaje prema povrću. Ovo su neki od njih.

BEBE KOJE NE VOLE POVRĆE

Kada počne uvođenje čvrste hrane u život bebe, mnoge majke vole da eksperimentišu sa nuđenjem povrća. Pošto se sa mesom mora polako, neke od nas u bebin meni ubacuju namirnice koje ni same ne konzumiraju a često i ne znaju da pripreme. Posebno što se obroci za bebu i ne mogu spremati kao za odrasle, pa onda kuvani brokoli koji je tek malo posoljen, u ustima bebe ima ukus pasirane sudopere. Recimo. :)

Bebine reakcije na ponuđene kašice najbolje pokazuju mamino kuvarsko umeće. Posebno ako mama napravi radikalan prelaz sa dojenja/flašice na spanać ili neko drugo povrće koje nije neutralno i ne podseća na mleko.

Takođe, bebe koje su dugo vremena jele samo kupovne kašice, imaće određeni otpor prema sveže spremanom povrću, zbog navike. Zato je u  ovom početnom periodu mnogo važno da bebama nudimo neutralno, primereno mesecima, polako uvodeći jednu po jednu vrstu povrća, bez žurbe da to odmah bude prokelj.

TODLERI KOJI NE VOLE POVRĆE

Realno, deca od napunjene prve do četvrte godine već imaju poprilično izgrađen ukus po pitanju hrane i teranje da jedu nešto što ne vole nema tendencije da se dobro završi. Posebno ako to radimo redovno, kad god je na meniju povrće koje dete ne želi.

Pored toga što povrće nije ukusno spremljeno, razlog za odbijanje može biti i biološke prirode, jer nije svaki organizam isti i ne prihvata povrće na isti način. Takođe, u ovom periodu deca počinju sa sticanjem idola (brat, omiljena životinja, lik iz crtanog filma…) i ako on ne voli karfiol – teško će iko ubediti dete da je karfiol baš super. Ukoliko dete vidi da mama redovno odvaja neko povrće na stranu tanjira, zbog emotivne vezanosti za svoju mamu, za očekivati je da će dete uraditi isto. Bez obzira na objašnjenja i ubeđivanja da je to „baš zdravo, da će od toga porasti veliko“ i slične priče. Dete vidi – dete radi. :)

bigbamboo-posuda-za-užinu

Kao prvo – uvek treba biti primer. Ne tražite od deteta da jede ono što jasno pokazujete da ne volite.

Mučnina i nagon za povraćanjem su znaci da određeno povrće stvarno ne prija detetovom organizmu i – što silom uzrokovati ova stanja? Što više budete insistirali, deca će imati veći otpor koji će se duboko urezati u svest i dovesti do trajne averzije prema toj vrsti povrća.

Uostalom, jedno te isto povrće možete pripremati na mnogo načina, tako da uvek postoji rešenje da ga dete pojede a da ni ne zna da je ono u jelu koje ste spremili.

Budite strpljivi. Strpljenje je uvek dobro rešenje. Deca su deca i njihove ljubavi i averzije danas mogu biti, a sutra nestati za tren.

dete ne voli povrće

PREDŠKOLCI I ŠKOLARCI KOJI NE VOLE POVRĆE

Predškolski period je već vreme kada svi iz detetove okoline znaju da ono ne voli određeno povrće, kada se dete više ne može prevariti pa nahraniti karfiolom koji je sakriven u (recimo) slanim mafinima, ali i period kada se ono sreće sa školom i ishranom koja će (zbog većih obaveza) biti neredovna. Ovo ide u korist deci koja ne vole povrće, jer roditelji uvek žele da im dete bude sito i odustaju od ubeđivanja i trošenja vemena na nešto što „ne ide“. I ne treba da ide na silu. Nijedno dete nije ostalo neuhranjeno zbog toga što je izbegavalo nekoliko povrtnih namirnica. Ono što će od vitamina i minerala izgubiti zbog povrća koje ne voli, nadomestiće od namirnica koje voli i rado jede.

Ponekad roditelji razmaze decu nudeći im stalno jednoličnu hranu koju dete najviše voli i onda u kasnijem periodu bezuspešno pokušavaju da isprave tu grešku. Ponovo na štetu dece koja zbog navike u ishrani odbijaju ne povrće, nego promenu.

KADA DECA ODRASTU…

… ona se menjaju. Menja se njihov stav o mnogim stvarima, pa i o povrću. To naravno nije garancija da će neko zavoleti boraniju nakon 20 godina života, ali nije ni nemoguće. Primera ima mnogo. Promene života, okruženja, klime, prijatelja, brak i svih ostalih koje utiču na naše mišljenje i ponašanje, utiču i na naše razumevanje i prihvatanje povrća.

Ponekad se desi da dete neće da jede povrće kod svoje kuće, ali ga zato jedva dočeka u tuđoj. Upravo zbog rasterećenosti i opuštenosti koja nedostaje kod kuće, gde se na njega stalno vrši pritisak, diže ton i upućuju pretnje zbog nejela povrća. Slično je i sa starijim osobama koje odjednom počnu da jedu nešto što nikada nisu probale ili volele. To je taj psihološki momenat koji ne treba da požurujemo. Ako treba – on će se desiti. Ako ne – ništa zato. Postoji još mnoooogo divnih, ukusnih namirnica koje će doprineti da naša deca žive zdravo i srećno.

 

Autor: Jelena Kovinčić, vaspitač, urednica bloga Mamino blago

  

0 komentara

Ostavite komentar

Želite da se pridružite diskusiji?
Budite slobodni da se pridružite!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *